Vremenom upoznas . . .

Pitam se kako je moguće da se čovek promeni godinama a da se to tek tako ne provali ??? Za jednu te istu osobu vezuju te lepe stvari iz jednog perioda tvog života i onda te ta ista osoba zaprepasti. 

Ne samo jedna dešavalo mi se, a dešava mi se još uvek, da se zapitam šta se to dešava samnom kada su mi potrebne tolike godine da ukapiram ko je kakav. Zar je moguće da sam toliko bila zaslepljena tom nekom osobom da me nikada do sada nisu doticale njegove mane? Jer to znači da sam ja sa svojih trideset godina još uvek dete kada ne mogu da napravim vezu da je osoba ista a da se ja nikada pre nisam bavila njome. Kako je moguće da su me tamo neke uspomene vezivale za tu personu i da su do sada uspešno pomagale u neotkrivanju pravog identiteta te persone.

Pa stvarno sam genije.  

Najgore od svega što se sve više iznenadim takvim osobama i svaki put kad one urade/ne urade nešto za šta sam/nisam mislila da su/nisu u stanju. Umesto da preispitam samu sebe.

Pročitala sam danas jednu lepu poslovicu vezanu za osobe u svom životu: "-Kada ljudi odlaze iz tvog života, pusti ih da idu...Tvoja sudbina nije vezana za ljude koji odlaze od tebe, niti to znači da su oni loši ljudi...To samo znači da je njihova uloga u tvom životu završena "

 Tako da sam sela i dobro razdvojila sve prijatelje,poznanike, komšije i rođake koje sam ikada upoznala i preispitivala kada su bili prisutni u mom životu, koliko dugo i da li su tu još uvek. I onda je sve dobilo smisla. Totalno je tačna poslednja izreka ove poslovice. Njihova uloga u mom životu je završena i tačka. Nema dalje. To je odgovor na sva moja pitanja.